Ishrana ljubimaca: vodič za odabir hrane, kupovinu i omiljene obroke

Ishrana ljubimaca: kako izabrati hranu, gde kupovati i šta ljubimci najviše vole

Pitanje ishrane ljubimaca jedno je od najčešćih pitanja koje vlasnici postavljaju u veterinarskim ambulantama, pet šopovima, na društvenim mrežama i u razgovorima sa drugim vlasnicima. Ljudi žele da znaju koju hranu davati ljubimcima, gde je najbolje kupovati, da li je suva hrana dovoljna, da li je mokra hrana bolja, koliko često menjati granule, šta je bezbedno, a šta može ozbiljno da naškodi. Iako se na prvi pogled čini da je odgovor jednostavan, istina je da ne postoji univerzalno rešenje. Svaki pas, mačka, papagaj ili kornjača ima svoje potrebe, navike, zdravstveno stanje i ukus. Zato je važno razumeti osnovne principe ishrane pasa i ishrane mačaka, ali i drugih kućnih ljubimaca, kako bi se donele što bolje odluke.

Mnogi vlasnici primete da njihov ljubimac ima omiljeni obrok. Nekome je to hrana sa tunjevinom, nekome granule sa jagnjetinom, nekome mokra hrana iz konzerve, a nekome kuvano meso sa povrćem. Često se javlja i dilema da li davati isključivo jednu vrstu hrane ili povremeno menjati ukus. Neki ljubimci jedu sve, dok su drugi izuzetno izbirljivi. Neke mačke odbijaju riblju hranu, neke pse ne zanima ništa osim mesa, a neki papagaji neće da pipnu određene žitarice. Upravo zato je važno posmatrati svojeg ljubimca, pratiti njegovo zdravlje i konsultovati veterinara kada je potrebno.

Osnovne vrste hrane za kućne ljubimce

Kada govorimo o hrani za ljubimce, najčešće mislimo na suvu hranu, odnosno granule, mokru hranu u konzervama i kesicama, poluvlažnu hranu, domaće kuvane obroke i sirovu ishranu. Svaka od ovih kategorija ima svoje prednosti i nedostatke. Granule su praktične, dugo traju, lako se skladište i često su izbalansirane tako da sadrže sve potrebne hranljive materije. Mokra hrana je često ukusnija, sadrži više vode i može biti bolji izbor za mačke koje slabo piju vodu. Domaći obroci mogu biti kvalitetni ako se pripremaju pravilno, ali je teže postići potpunu nutritivnu ravnotežu. Sirova ishrana je tema oko koje i dalje traju rasprave, ali je važno da meso bude sveže i namenjeno ljudskoj upotrebi, kao i da se vodi računa o higijeni.

Kod kupovine hrane za ljubimce vlasnici se često odlučuju na osnovu cene, dostupnosti, preporuke veterinara ili iskustva drugih ljubimaca. Neki kupuju u velikim pet šopovima, neki u malim lokalnim prodavnicama, neki na pijaci, a neki poručuju online. Cena može značajno da varira, posebno između malih prodavnica i velikih centara, gde su akcije i popusti česti. Ipak, najvažnije je da hrana odgovara ljubimcu, da nije istekla, da je pravilno uskladištena i da pripada kategoriji koja odgovara uzrastu, rasi, veličini i zdravstvenom stanju.

Kako izabrati granule za psa

Prilikom izbora granula za psa, treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Prvo, da li je hrana namenjena štenetu, odraslom psu, starijem psu ili psu sa posebnim potrebama. Drugo, koji je procenat mesa u sastavu, koje su žitarice zastupljene i da li ima previše aditiva, boja i pojačivača ukusa. Treće, kako pas reaguje na hranu: da li ima urednu stolicu, sjajnu dlaku, dovoljno energije i stabilan apetit. Ako pas povraća, ima proliv, svrab, perut ili često gasove, možda hrana nije odgovarajuća.

Neki psi vole granule sa piletinom, neki sa jagnjetinom, neki sa ribom, a neki sa povrćem. Neki će radije jesti mokru hranu, dok drugi jedva čekaju da čuju zvuk granula koje padaju u činiju. Postoje i psi koji će pre gladovati nego što će pojesti granule koje im se ne sviđaju. U takvim slučajevima vlasnici često pribegavaju mešanju granula sa malo mokre hrane, jogurta, supe ili kuvanog mesa. To može pomoći, ali ne treba preterivati jer se time menja nutritivni balans obroka.

Kod pasa sa osetljivim stomakom često se preporučuju hrane sa jednim izvorom proteina, bez puno žitarica i sa probioticima. Kod pasa sklonih alergijama biraju se hipoalergenske ili monoproteinske formule. Kod starijih pasa važno je voditi računa o bubrezima, zubima i zglobovima, pa se često koriste hrane sa manje fosfora, omega masnim kiselinama i glukozaminom. Naravno, svaka promena hrane treba da bude postepena, kako bi se izbegle probavne smetnje.

Ishrana mačaka: posebnosti koje treba znati

Mačke su, za razliku od pasa, obavezni mesojedi. To znači da im je potrebna hrana bogata životinjskim proteinima i mastima, a siromašna ugljenim hidratima. Mačke ne mogu same da proizvedu taurin, aminokiselinu koja je neophodna za zdravlje srca, očiju i reproduktivnog sistema. Zato svaka komercijalna hrana za mačke mora da sadrži dovoljno taurina. Mačke takođe imaju ograničenu sposobnost da prerađuju biljne sastojke, pa hrana sa visokim procentom mesa obično bolje odgovara.

Mačke često vole tunjevinu, lososa, piletinu, ćuretinu i jagnjetinu. Neke mačke obožavaju mokru hranu u sosu, neke paste, a neke isključivo granule. Međutim, preterivanje sa ribom može dovesti do neprijatnog mirisa urina i potencijalnih problema sa urinarnim traktom. Takođe, mačke ne bi trebalo hraniti isključivo suvom hranom, jer one po prirodi piju malo vode. Mokra hrana pomaže hidrataciji i može smanjiti rizik od bubrežnih i urinarnih problema, naročito kod sterilisanih mačaka.

Sterilisane mačke imaju sporiji metabolizam i sklonije su gojaznosti, pa im se često daje hrana prilagođena sterilisanim mačkama. Mačke sa problemima sa zubima, dlakom ili bubrezima mogu zahtevati posebne formulacije. Mačke ne smeju da jedu krompir, mahunarke, luk, beli luk, grožđe, čokoladu, kafu i alkohol. Mleko takođe nije idealno jer mnoge mačke ne tolerišu laktozu, iako jogurt u malim količinama može biti prihvatljiv.

Ishrana papagaja i kornjača

Papagaji su često izbirljivi i mogu da odbiju određene vrste zrnevlja. Neki ne vole pšenicu, neki obožavaju suncokret, a neki jedu voće i povrće svaki dan. Važno je da ishrana papagaja bude raznovrsna i da uključuje zrnevlje, sveže voće, povrće, zeleniš i povremeno dodatke poput mineralnih blokova. Papagaji ne smeju da jedu avokado, čokoladu, kafu, alkohol, luk, beli luk i hranu bogatu soli ili šećerom.

Kornjače, posebno vodene i kopnene, imaju različite potrebe. Vodenim kornjačama se daje hrana za kornjače, sitne ribice, insekti, meso, povrće i voće. Kopnenim kornjačama je potrebna hrana bogata vlaknima, poput zeleniša, povrća i voća, uz dodatak kalcijuma. Sveže meso treba davati umereno i u malim komadima, a hranu treba čuvati u frižideru ili zamrzivaču ako je sveža.

Namirnice koje treba izbegavati u ishrani ljubimaca

Postoji čitav niz namirnica koje mogu biti opasne za ljubimce. Čokolada sadrži teobromin, koji je toksičan za pse i mačke. Manje količine mogu izazvati nemir, ubrzan rad srca, povraćanje i drhtavicu, a veće mogu biti smrtonosne. Kafa, čaj i alkohol takođe mogu izazvati ozbiljne trovanja. Luk i beli luk, bilo sirovi, kuvani ili u prahu, mogu oštetiti crvena krvna zrnca i dovesti do anemije. Grožđe i suvo grožđe mogu oštetiti bubrege, a avokado može izazvati povraćanje i probleme sa srcem.

Mahunarke poput pasulja, graška, sočiva i boranije mogu izazvati nadutost i teško se vare kod pasa i mačaka. Krompir sadrži oksalate i skrob koji se kod mnogih ljubimaca slabo svare, a posebno je problematičan ako je sirov ili zelen. Paradajz takođe sadrži oksalate i može iritirati digestivni trakt. Sirova jaja mogu sadržati salmonelu, a belance sadrži avidin koji ometa apsorpciju biotina. Sirova riba može dovesti do deficita tiamina, a kosti iz ribe i živine mogu izazvati povrede ili opstrukciju.

So i šećer u većim količinama mogu poremetiti elektrolite i dovesti do gojaznosti, dijabetesa i problema sa zubima. Ostaci sa stola nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo da čine više od deset posto dnevnog unosa. Kvasac za testo može izazvati bolne gasove i ozbiljne probavne probleme. Hrana za bebe često sadrži luk u prahu i nema dovoljno minerala i vitamina za pse. Hrana za mačke nije primerenа psima jer sadrži previše proteina i masti, a hrana za pse nije primerenа mačkama jer im nedostaje taurin i druge esencijalne hranljive materije.

Gde kupovati hranu za ljubimce

Kada je reč o kupovini hrane za ljubimce, vlasnici najčešće biraju između velikih pet šopova, lokalnih prodavnica, pijaca, online prodavnica i veterinarskih ambulanti. Veliki pet šopovi često imaju širi izbor, redovne akcije, popuste na veća pakovanja i mogućnost kupovine na meru. Lokalne prodavnice mogu biti pristupačnije za manje količine i često imaju ličniji pristup, ali im je izbor često ograničen. Pijaca može biti dobra za sveže meso, povrće i voće, ali treba paziti na higijenu i poreklo namirnica.

Online kupovina je sve popularnija jer omogućava poređenje cena, čitanje deklaracija i dostavu na kućnu adresu. Međutim, treba proveriti rok trajanja, uslove skladištenja i pouzdanost prodavca. Veterinarske ambulante često drže specijalizovane hrane za medicinske potrebe, poput hrane za bubrege, urinarne probleme, alergije, gojaznost i probavne smetnje. One mogu biti skuplje, ali su često neophodne za određena stanja.

Cena hrane može značajno da varira. Neka istraživanja i iskustva vlasnika pokazuju da su veliki pet šopovi često jeftiniji od malih prodavnica, ponekad i duplo. Međutim, najjeftinija hrana nije uvek najisplativija. Kvalitetna hrana se često bolje apsorbuje, pa je potrebna manja količina, a ljubimac bude sit i zdrav. Takođe, redovno praćenje akcija, kupovina većih pakovanja i kombinovanje suve i mokre hrane može pomoći da se troškovi smanje, a da ishrana ostane kvalitetna.

Kako čuvati hranu za ljubimce

Suva hrana treba da se čuva u originalnom pakovanju ili hermetički zatvorenoj posudi, na suvom i hladnom mestu, dalje od direktne sunčeve svetlosti. Ne treba je držati u frižideru jer vlaga može pokvariti granule. Mokra hrana se nakon otvaranja čuva u frižideru i treba je iskoristiti u roku od jednog do dva dana. Sveže meso, povrće i voće treba oprati, pripremiti i čuvati u frižideru ili zamrzivaču. Iznutrice treba davati umereno i uvek termički obrađene, osim ako veterinar preporuči drugačije.

Kako uvesti novu hranu

Promena hrane treba da bude postepena, posebno kod pasa i mačaka sa osetljivim stomakom. Najčešći pristup je mešanje stare i nove hrane u omjeru koji se menja tokom sedam do deset dana. Prvog dana se stavlja mala količina nove hrane, a zatim se svakog dana povećava udeo nove, dok se stara potpuno ne izbaci. Ako se pojavi proliv, povraćanje, svrab ili gubitak apetita, treba se vratiti na staru hranu i posavetovati se sa veterinarom.

Neki ljubimci tolerišu promenu hrane bez problema, dok drugi reaguju i na najmanju promenu. Neke mačke odbijaju novu hranu nekoliko dana, pa je potrebno strpljenje. Neke pse treba hraniti iz ruke, dodavati malo tople vode ili mokre hrane, ali ne treba praviti preveliku dramu oko obroka. Ako ljubimac oseća da vlasnik brine, može postati još izbirljiviji. Redovni obroci, mirna atmosfera i jasna rutina pomažu da se uspostavi zdrava navika.

Omiljeni obroci ljubimaca

Mnogi vlasnici primećuju da njihovi ljubimci imaju omiljene obroke. Neka mačka obožava tunjevinu, ali neće svaku vrstu. Neki pas jede granule sa piletinom, a jagnjetinu izbegava. Neki papagaj neće pšenicu, ali zato svaki dan može da jede suncokret. Neke kornjače vole meso, a neke povrće. Postoje i ljubimci koji jedu gotovo sve, pa čak i voće, povrće, hleb, krompir ili kolače. Ipak, upravo ti ljubimci mogu biti najviše izloženi riziku od gojaznosti i probavnih problema.

Neki psi vole kosti, ali samo sirove, mesnate i odgovarajuće veličine. Kuvane kosti mogu da se lome i izazovu povrede. Neki psi vole da dobiju veliki obrok iz konzerve, dok drugi vole da jedu granule jedno veče, a kosti drugo. Mačke često vole mokru hranu sa sosom, pastete, žumance, jogurt ili malo sirovog mesa. Papagaji vole raznovrsno zrnevlje, voće, povrće i ponekad minerale. Kornjače vole sveže meso, ribice, insekte i povrće.

Važno je da omiljeni obrok ne postane jedini obrok. Ako ljubimac svaki dan dobija samo ono što najviše voli, može da se zasiti i odbije uravnoteženu hranu. Takođe, previše poslastica može da dovede do gojaznosti i problema sa zubima. Zato je najbolje da se omiljena hrana koristi kao nagrada, dodatak ili povremena promena, a osnovna ishrana da bude izbalansirana i prilagođena vrsti, uzrastu i zdravstvenom stanju.

Razmaženi ljubimci i prosjačenje za stolom

Mnogi vlasnici priznaju da su njihovi ljubimci razmaženi. Pas sedne pored noge, stavi šapu na koleno, grebe rukom ili cvili dok ne dobije zalogaj. Mačka skoči na stolicu i čeka da je neko hrani iz ruke. Papagaj viče dok ne dobije omiljeno zrnevlje. Iako je teško odoliti, važno je postaviti granice. Hranjenje za stolom može da dovede do toga da ljubimac odbija svoju hranu, da se goji, da dobija gasove, proliv ili povraćanje. Takođe, neke namirnice sa stola mogu biti toksične.

Ako ljubimac stalno prosjači, najbolje je da se obroci daju u miru, u njegovoj činiji, u redovno vreme. Između obroka može da dobije malu poslasticu, ali ne neposredno pre ili posle ljudskog obroka. Treba izbegavati davanje hrane iz ruke ako to nije deo treninga ili terapije. Ako ljubimac neće da jede, ne treba odmah trčati po nešto drugo. Zdrav ljubimac može da preskoči obrok, ali ako odbija hranu duže od jednog dana, treba se obratiti veterinaru.

Zdravstveni problemi povezani sa ishranom

Nepravilna ishrana može da doprinese brojnim zdravstvenim problemima. Gojaznost je jedan od najčešćih problema kod pasa i mačaka, a može da dovede do dijabetesa, problema sa zglobovima, srcem i kožom. Ishrana bogata šećerom i ugljenim hidratima može da ubrza razvoj dijabetesa. Nedostatak mesa i previše žitarica mogu da dovedu do problema sa kožom, dlakom i probavom. Previše iznutrica, posebno džigerice, može da izazove hipervitaminozu vitamina A, što šteti kostima i mišićima.

Mačke koje jedu samo suvu hranu mogu da imaju probleme sa urinarnim traktom i bubrezima, posebno ako slabo piju vodu. Sterilisane mačke su dodatno osetljive. Psi koji jedu previše kostiju mogu da dobiju zatvor, pa i ozbiljne opstrukcije. Alergije na hranu mogu da se manifestuju svrabom, crvenilom, peruti, povraćanjem i prolivom. Problemi sa zubima, poput kamenca i upale desni, česti su kod ljubimaca koji jedu samo mekanu hranu i ne dobijaju dovoljno tvrdih grickalica.

Ako ljubimac ima čest proliv, povraćanje, gubitak apetita, gubitak dlake, svrab, pojačanu žeđ ili učestalo mokrenje, treba se obratiti veterinaru. Samo veterinar može da utvrdi da li je problem u hrani, infekciji, parazitima, alergiji ili nekom drugom zdravstvenom stanju. Ne treba se oslanjati isključivo na savete sa interneta, jer svaki ljubimac je individua.

Mitovi o ishrani ljubimaca

Postoje brojni mitovi o ishrani ljubimaca. Jedan od najčešćih je da pas može da jede sve što i čovek. To nije tačno. Ljubimci imaju drugačiji metabolizam i mnoge namirnice koje su bezbedne za ljude mogu biti toksične za njih. Drugi mit je da mačka mora da pije mleko. Odrasle mačke često ne tolerišu laktozu i mleko može da izazove proliv. Treći mit je da su kosti dobre za pse. Kuvane kosti su opasne, a sirove samo ako su odgovarajuće i pod nadzorom.

Postoji i uverenje da sirovo meso čini pse agresivnim. To nije naučno potvrđeno. Agresivnost zavisi od vaspitanja, socijalizacije i okoline, a ne od vrste hrane. Takođe, mnogi misle da je skuplja hrana uvek bolja. Cena jeste često pokazatelj kvaliteta, ali nije jedini faktor. Neka skupa hrana može da sadrži sastojke koji ne odgovaraju konkretnom ljubimcu, a neka pristupačnija može biti sasvim solidna. Najbolje je čitati deklaracije i pratiti reakciju ljubimca.

Još jedan mit je da ljubimac treba da posti jedan dan u nedelji. To nije neophodno i može biti opasno, posebno kod mladih, bolesnih ili gojaznih životinja. Takođe, ne treba verovati da su granule same po sebi dovoljne za svakog ljubimca. Nekima odgovaraju, ali nekima je potrebna kombinacija sa mokrom hranom, svežim mesom i povrćem. Najbolji pristup je individualan.

Praktični saveti za vlasnike ljubimaca

Prvi savet je da se čita deklaracija. Na njoj piše koji su sastojci, koliko ima proteina, masti, vlakana, pepela i vlage, kao i koji su aditivi dodati. Što je više mesa u sastavu, to je hrana obično kvalitetnija. Drugi savet je da se hrana prilagodi uzrastu, rasi, veličini i zdravstvenom stanju. Štene, odrastao pas, stariji pas, sterilisan mačak i mačka sa bubrežnim problemima nemaju iste potrebe. Treći savet je da se porcije odmeravaju. Prekomerno hranjenje je čest uzrok gojaznosti.

Četvrti savet je da se voda uvek drži na dostupnom mestu. Mačke posebno treba podsticati da piju, pa je dobro koristiti fontanu, široke činije i mokru hranu. Peti savet je da se hrana čuva pravilno i da se ne koristi posle roka trajanja. Šesti savet je da se ne daju ostaci sa stola, čokolada, slatkiši, luk, grožđe, kafa, alkohol i druge opasne namirnice. Sedmi savet je da se promena hrane radi postepeno. Osmi savet je da se redovno posećuje veterinar i prati zdravlje ljubimca.

Deveti savet je da se ne veruje slepo reklamama. Lepo pakovanje i popularno ime ne garantuju kvalitet. Deseti savet je da se ljubimac posmatra kao individua. Ono što odgovara jednom psu možda neće odgovarati drugom. Ako ljubimac ima sjajnu dlaku, urednu stolicu, stabilnu težinu, dobar apetit i puno energije, verovatno je na dobrom putu. Ako nešto ne štima, treba tražiti uzrok, a ne samo menjati hranu nasumično.

Zaključak

Ishrana ljubimaca je tema koja zahteva pažnju, znanje i strpljenje. Ne postoji jedna najbolja hrana za sve pse, mačke, papagaje i kornjače. Postoji hrana koja odgovara konkretnom ljubimcu, njegovom zdravlju, uzrastu, ukusu i budžetu vlasnika. Najvažnije je da se izbegnu opasne namirnice, da se obroci daju redovno, da se voda obezbedi, da se hrana čuva pravilno i da se promene uvode postepeno. Kada god postoji sumnja, najbolje je konsultovati veterinara. Uz malo truda, ljubimac može da uživa u svom omiljenom obroku, a vlasnik može da bude miran jer zna da čini najbolje za svog ljubimca. Bilo da se hrana kupuje u velikom pet šopu, maloj prodavnici, na pijaci ili online, najvažnije je da bude kvalitetna, bezbedna i prilagođena. Ljubimci ne mogu sami da biraju šta je za njih dobro, pa je odgovornost na vlasniku da im tu brigu pruži.